Mladi nemački preduzetnici i rođaci, Čarls Fajzer i Čarls Erhart, osnovali su kompaniju „Charles Pfizer & Company“ za proizvodnju finih hemikalija. Jednostavna zgrada od cigli u Vilijamsburgu, bruklinskom delu Njujorka, istovremeno je služila kao kancelarija, laboratorija, fabrika i skladište. Prvo što su proizveli bio je jestivi oblik santonina, antiparazitika koji se koristio protiv crevnih glista, inače učestale pojave sredinom 19. veka u SAD. Fajzer, koji je bio hemičar, i Erhart, koji je bio poslastičar, udružili su snage: napravili su šećerni štapić tako što su santonin pomešali s masom ukusa karamele od badema. Novi santonin je bio trenutni uspeh i kompanija je uspešno počela sa radom.

Kako se tokom građanskog rata povećala potražnja za lekovima protiv bolova, konzervansima i dezinfekcionim sredstvima, Pfizer je povećao proizvodnju vinske kiseline (koja se koristi kao laksativ i sredstvo za hlađenje kože) i kalijum bitartarata (efikasan kao diuretik i sredstvo za čišćenje) i ostalih važnih lekova, kako bi se zadovoljile potrebe vojske.

Koristeći uvezene koncentrate limuna i limete, Pfizer je počeo da proizvodi limunsku kiselinu i ubrzo postao njen vodeći proizvođač u Americi. Kada su nova pića poput Coca-Cole™, Dr. Pepper™ i Pepsi-Cole™ postala popularna, povećala se potražnja za limunskom kiselinom. Ona je postala Pfizerov glavni proizvod i pokretačka snaga njegovog razvoja tokom narednih decenija.

Čarls Erhart je preminuo 27. decembra i svoj deo kompanije u vrednosti od 250 hiljada dolara ostavio svom sinu Vilijamu, od koga je kasnije Čarls Fajzer otkupio Erhartove deonice i time postao jedini vlasnik kompanije.

Kao vodeća američka hemijska kompanija, Pfizer je proslavio 50. rođendan. U svoj portfolio uključio je širok spektar industrijskih i farmakoloških proizvoda poput limunske kiseline, kamfora, kalijum bitartarata, boraksa i joda. Kompanija ima kancelarije u Njujorku i Čikagu i kontaktira sa uvoznim kompanijama širom sveta.

Čarls Fajzer je preminuo u 82. godini života. Kompanijom je od 1905. upravljao njegov najmlađi sin Emil Fajzer. Emil je bio i poslednji član porodice Fajzer koji se aktivno uključio u rad kompanije.

Aleksandar Fleming je otkrio antibiotska svojstva penicilina - događaj koji je oblikovao medicinsku istoriju i promenio tok Pfizerove budućnosti.

Doktor Ričard Pasternak razvio je novi metod proizvodnje askorbinske kiseline ili vitamina C. Nakon izgradnje novog proizvodnog pogona koji je radio 24 sata dnevno i 7 dana u nedelji, Pfizer je postao vodeći svetski proizvođač vitamina C.

Pfizer se odazvao pozivu vlade SAD i ubrzao proizvodnju penicilina koji se koristio za lečenje savezničkih vojnika u Drugom svetskom ratu, i postaje vodeća kompanija u primeni fermentacione tehnologije.

Viši rukovodioci u Pfizeru uložili su nekoliko miliona dolara u kupovinu opreme i sredstava, čime su kao deoničari rizikovali sopstvenu imovinu. Kompanija je kupila obližnju napuštenu fabriku leda, a radnici su danonoćno radili da bi je preuredili i usavršili taj zamršen proizvodni proces. Nakon samo četiri meseca Pfizer je proizvodio pet puta više penicilina nego što je prvobitno bilo predviđeno. Razvoj penicilina pokazao se ključnim trenutkom u istoriji čovečanstva jer je postao prvo pravo oružje u borbi protiv bakterijskih infekcija.

Pfizer se proširio po celom svetu. Prve filijale kompanije otvorene su u Belgiji, Brazilu, Kanadi, Kubi, Engleskoj, Meksiku, Panami i Portoriku.

Pfizer je osnovao Odsek za poljoprivredu, s fokusom na oblast zdravlja životinja.

Pfizer je otvorio prvi proizvodni pogon u Engleskoj koji je postao temelj za Pfizerovo istraživanje i razvoj u Velikoj Britaniji.

Sedište kompanije Pfizer preselilo se na Menhetn.

Pfizer je na tržište plasirao novi antibiotik širokog spektra koji ubrzo postaje najprodavaniji proizvod kompanije. U narednim godinama Pfizer je povećao proizvodnju i izbacio na tržište mnogo novih lekova.

Pfizer je kupio Mack Illertissen, koji se bavio proizvodnjom farmaceutskih i hemijskih proizvoda za nemačko tržište. Osnovano je Centralno odeljenje za istraživanja koje je okupilo farmaceutske, poljoprivredne i hemijske centre za istraživanje i razvoj širom sveta.

Pfizer je pokrenuo program „Sharing is care“ s ciljem pružanja besplatnih lekova ekonomski ugroženim i neosiguranim osobama.

Pfizer je otvorio filijalu u Srbiji.

Pfizer se udružio s Warner-Lambertom čime je postao najveća farmaceutska kompanija za razvoj na svetu. Pfizer je iste godine otvorio istraživački centar u istraživačkom kampusu Groton u Konektikatu, koji se smatra najvećom zgradom na svetu posvećenom otkrivanju novih načina lečenja ljudi i životinja.

Pfizer se spojio s Pharmacia Corporation. Kompanija je uložila više od 7,1 milijardi dolara u istraživanje i razvoj.

Pfizer je s kompanijom Wyeth sklopio ugovor o spajanju i na taj način proširio spektar proizvoda i lekova koji svakodnevno utiču na živote pacijenata i potrošača.

Pfizer je sklopio ugovor o kupovini Baxterove vakcine.

Pfizer i Hospira su sklopili konačni ugovor o spajanju.

Saradnja s IBM Watson Health ubrzala je istraživanje s ciljem otkrivanja novih lekova u imuno-onkologiji. To je pristup lečenju raka pomoću ćelija imunog sistema. Područje onkologije menja se s razvojem imunoterapije koja usmerava imuni sistem pacijenta da prepozna i uništi ćelije raka kombinacijom vakcina, imunomodulatora i malih/velikih molekula.

Pfizer i Corning Incorporated su objavili saradnju koja će omogućiti modernizaciju farmaceutskih pakovanja uvođenjem Corning Valor^TM stakla. Ovo revolucionarno farmaceutsko stakleno pakovanje poboljšava skladištenje i isporuku današnjih farmaceutskih oblika i obezbeđuje pouzdaniji pristup lekovima esencijalnim za javno zdravlje.

Pfizer i BioNTech su objavili da su se kompanije usaglasile sa Pismom o namerama, vezanim za zajednički razvoj i distibuciju (isključujući Kinu) potencijalne vakcine na bazi mRNK tehnologije protiv koronavirusa, sa ciljem prevencije COVID-19 infekcije. Kompanije su sklopile Ugovor o Transferu Materijala i Saradnji, kako bi omogućile neposredan početak zajedničkog rada. Brz napredak ove saradnje se zasniva na zajedničkom istraživanju i razvoju, kome su Pfizer i BioNTech pristupili 2018. godine, kako bi razvili vakcine na bazi mRNK tehnologije za prevenciju influence.