KLINIČKA ISPITIVANJa

Klinička ispitivanja su ključan korak u procesu razvoja leka.

ŠTA JE KLINIČKO ISPITIVANJE?

Kliničko ispitivanje je ispitivanje u kome se istražuje da li je neki lek ili medicinski proizvod efikasan i bezbedan za primenu kod ljudi. Ono igra ključnu ulogu u procesu razvoja novih terapija za pacijente.1,2

Obično je potrebno 12 godina da potencijalna nova terapija dobije odobrenje za primenu kod ljudi, a u ispitivanjima koja se sprovode tokom kliničkog razvoja leka prikupljaju se velike količine podataka na osnovu kojih regulatorne agencije obično odlučuju hoće li određenu terapiju odobriti za primenu i u kojim medicinskim indikacijama.1,2

Dobrovoljni učesnici u ispitivanjima

Klinička ispitivanja se oslanjaju na stotine, a ponekad i hiljade dobrovoljnih učesnika.1–4 Pacijentima obolelim od trenutno neizlečive bolesti učestvovanje u kliničkom ispitivanju može da omogući pristup potencijalnim novim terapijama. Tokom ispitivanja ispitivači pažljivo nadziru dobrovoljce, koji svojim učešćem u ispitivanjima pomažu drugima doprinoseći medicinskom istraživanju.3 Svako ispitivanje se sprovodi u skladu s jasno definisanim etičkim načelima i standardima radi zaštite bezbednosti učesnika.4

STADIJUMI KLINIČKIH ISPITIVANJA

Pretklinička ispitivanja5

Pre nego što počnu da se ispituju kod ljudi, molekuli koji najviše obećavaju se ispituju u ranim ispitivanjima koja uključuju kompjuterske simulacije (ispitivanja in silico), ispitivanja na ćelijama (ispitivanja in vitro) i ispitivanja na životinjama (ispitivanja in vivo). Samo ako molekul zadovolji specifične bezbednosne standarde i pokaže se kao vredna potencijalna nova terapija, primenjuje se u kliničkim ispitivanjima kod ljudi, koja se sprovode u nekoliko faza.5

Faza 1: 20 - 100 zdravih dobrovoljaca2

U ispitivanjima faze 1 se obično ispituje bezbednost terapije za primenu kod ljudi, a ne njena potencijalna efikasnost u lečenju određene bolesti. Tokom ove faze malom broju ispitanika se daje eksperimentalna terapija uz postupno povećavanje doze da bi ispitivači mogli da utvrde kako organizam odgovara na tu terapiju, kako se ona apsorbuje, koliko je dugo prisutna u krvotoku, i koje su doze bezbedne i podnošljive.6

Faza 2: 100 - 500 pacijenata s određenom bolešću2

U ispitivanjima faze 2 u načelu se ocenjuje efikasnost eksperimentalne terapije u lečenju određene bolesti ili medicinskog stanja.​​​​​​​3

Osim toga, prikupljaju se podaci o bezbednosti, neželjenim dejstvima i potencijalnim rizicima eksperimentalne terapije. U ovoj fazi ispitivači pokušavaju da utvrde najefikasniju dozu eksperimentalne terapije i najprikladniji način njene primene, na primer u obliku tableta, kapsula s produženim oslobađanjem, infuzija ili injekcija. Klinička ispitivanja faze 2 obuhvataju veći broj ispitanika (najčešće do nekoliko stotina), koji obično boluju od bolesti za čije je lečenje eksperimentalna terapija namenjena.5,6

Faza 3: 1000 - 5000 pacijenata2

U ispitivanjima faze 3 se proveravaju rezultati prethodnih ispitivanja u puno većim grupama ljudi i prikupljaju se dodatni podaci o efikasnosti i bezbednosti eksperimentalne terapije.6

Ova faza obično obuhvata od nekoliko stotina do nekoliko hiljada učesnika na više ispitivačkih mesta. Ta ispitivanja su često randomizovana, što znači da su učesnici nasumično određeni za primanje eksperimentalne terapije, placeba ili neke postojeće terapije. Ispitivanja su često „dvostruko slepa“, što znači da ni ispitivač ni učesnik ne znaju da li učesnik zaista prima eksperimentalnu terapiju ili pak prima placebo ili postojeću terapiju. Ispitivanja faze 3 su u načelu osnov za ocenu odnosa koristi i rizika nove terapije i iz njih proizilazi većina ključnih podataka o toj terapiji, koji se analiziraju radi uključivanja u konačne informacije o leku ako terapija dobije dozvolu od nadležnog regulatornog tela.6

Davalac dozvole za stavljanje leka u promet

Rezultati kliničkih ispitivanja predaju se regulatornom telu za izdavanje dozvole za stavljanje leka u promet pre nego što je lečenje dostupno pacijentima.6 Evropska agencija za lekove (EMA) je odgovorna za regulatorno odobrenje novih lekova u Evropskoj uniji (EU)7, a u Republici Srbiji je za to odgovorna Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).8

Faza 4:

Ispitivanja ove faze poznata su i kao „ispitivanja nakon stavljanja leka u promet“. Naime, nakon dobijanja regulatornog odobrenja izuzetno je važno nastaviti praćenje leka radi prikupljanja podataka o njegovoj dugotrajnoj primeni.​​​​​​​3 U takvim ispitivanjima se prikupljaju dodatni podaci o dugoročnijim rizicima i koristima leka kao i o njegovoj optimalnoj upotrebi. Ta ispitivanja često imaju nekoliko hiljada učesnika i mogu da se nastave tokom čitavog životnog ciklusa leka.6

PODACI I REZULTATI IZ KLINIČKIH ISPITIVANJA

Pfizer smatra da ispitivači, učesnici u ispitivanju, regulatorna tela i druge osobe koje deluju u najboljem interesu pacijenata treba da imaju pristup podacima iz kliničkih ispitivanja radi unapređenja medicinskih znanja i promocije transparentnosti podataka.

Stoga javno objavljujemo rezultate kliničkih ispitivanja koja sprovodimo, bilo da su oni neutralni, negativni ili pozitivni. U skladu s regulatornim zahtevima, posvećeni smo transparentnosti poslovanja pa tako objavljujemo informacije o svrsi svakog ispitivanja, kriterijumima koje pacijenti moraju da zadovolje kako bi mogli da učestvuju u određenom ispitivanju i mestima na kojima se to ispitivanje sprovodi.

Klinička ispitivanja možete pronaći na sledećem linku.

      O NAMANAŠA ISTORIJAODGOVORNOSTKODEKS PONAŠANJATRANSPARENTNOST I JAVNA OBJAVA PRENOSA VREDNOSTITERAPIJSKE OBLASTIFALSIFIKOVANI LEKOVIBEZBEDNOST LEKOVAPRIJAVLJIVANJE NEŽELJENIH DEJSTAVA I DRUGA PITANJA O NAŠIM PROIZVODIMAKVALITET PROIZVODAISTRAŽIVANJE I RAZVOJRAZVOJ NOVIH LEKOVARAZVOJNA LINIJA KOMPANIJE PFIZERKLINIČKA ISPITIVANJA