FALSIFIKOVANI LEKOVI

Falsifikovanim lekovima su namerno pogrešno navedeni identitet i/ili poreklo s ciljem prevare.

Mogu da se falsifikuju lekovi i proizvodi koji se izdaju bez recepta , kao i originalni i generički lekovi koji se izdaju na recept. Falsifikati mogu da budu lekovi s tačnim sastojcima i oni s pogrešnim sastojcima, lekovi bez aktivnih supstanci ili s nedovoljnom količinom aktivnih supstanci, kao i lekovi s lažnim pakovanjem.1

Procenjuje se da većina razvijenih zemalja (poput SAD, EU, Australije, Kanade, Japana, Novog Zelanda) s efikasnim regulatornim sistemima i tržišnom kontrolom ima nizak udeo falsifikovanih lekova u poređenju sa 10-30% u zemljama u razvoju.2

Između 2004. i 2016. godine, falsifikovane verzije 26 Pfizerovih lekova otkrivene su u legalnom lancu snabdevanja u najmanje 60 zemalja, uključujući SAD, Kanadu i Veliku Britaniju.3

Falsifikovani lekovi su ozbiljna pretnja javnom zdravlju i bezbednosti i mogu da naškode bolesnicima ili da neuspešno leče bolesti za koje su namenjeni. Otkriveno je da takvi lekovi često sadrže kukuruzni skrob, krompirov skrob, kredu i druge toksične sastojke ili pak pogrešne aktivne supstance u toksičnim koncentracijama. Osim toga, mogu da sadrže i prljavštinu i/ili bakterije.4

U februaru 2019. u svim državama članicama EU počela je da se primenjuje direktiva Evropske komisije kojom se uvodi obaveza stavljanja sigurnosnih oznaka na sve lekove koji se izdaju na recept.5​​​​​​​ Te sigurnosne oznake su:

  • jedinstveni identifikator koji omogućava proveru autentičnosti leka,
  • zaštita od neovlašćenog rukovanja.

Ako sumnjate da je lijek koji ste kupili ili vam je propisan krivotvoren, potrebno je obavijestiti HALMED putem adrese elektroničke pošte krivotvorine@halmed.hr.5

Lekovi registrovani u Republici Srbiji sadrže kontrolne markice čime se potvrđuje autentičnost leka koji se prometuje u Srbiji.6

Prijava defekta kvaliteta od strane pacijenta i/ili zdravstvenog radnika7

Kada pacijent posumnja u efikasnost leka, uoči neočekivane neželjene reakcije koje nisu opisane u Uputstvu za lek ili uoči nedostatke u kvalitetu ili pakovanju leka, potrebno je da se obrati farmaceutu ili lekaru.

Pacijent može da prijavi defekt kvaliteta leka zdravstvenom radniku koji mu je lek propisao, odnosno izdao u apoteci, i/ili nadležnoj inspekciji. Važno je da pacijent samovoljno ne prekine terapiju i da obavezno konsultuje svog lekara ili farmaceuta.

Ukoliko iz nekog razloga pacijent ne može da stupi u kontakt sa zdravstvenim radnikom koji mu je lek propisao, odnosno izdao u apoteci, pacijent može da prijavi defekt kvaliteta leka nadležnoj inspekciji Ministarstava zdravlja svakim radnim danom od 7.30 do 15.30h. U hitnim slučajevima, može se prijaviti defekt kvaliteta leka i uspostaviti kontakt sa odgovarajućim inspektorom u Ministarstvu zdravlja, radi davanja instrukcija u vezi prijave defekta kvaliteta.

Adresa za podnošenje prijave od strane pacijenta, zdravstvenog radnika, nosioca dozvole za lek, proizvođača leka, distributera (veleprodaja), sponzora kliničkog ispitivanja i uvoznika neregistrovanog leka: Ministarstvo zdravlja, Sektor za inspekcijske poslove, Inspekcija za lekove i medicinska sredstva, Nemanjina 22-26, 11000 Beograd, Republika Srbija. Telefoni: 011/3111647; 011/3114949; 011/2132317; 011/2603400; www.zdravlje.gov.rs.7  
Pacijent ima mogućnost:7​​​​​​​

  • prijave sumnje u defekt kvaliteta leka zdravstvenom radniku i/ili nadležnoj inspekciji;
  • prijave sumnje u falsifikovani lek zdravstvenom radniku i/ili nadležnoj inspekciji;
  • vraćanje apoteci leka za koji postoji sumnja u kvalitet i/ili falsifikovani lek.
O NAMANAŠA ISTORIJAODGOVORNOSTKODEKS PONAŠANJATRANSPARENTNOST I JAVNA OBJAVA PRENOSA VREDNOSTITERAPIJSKE OBLASTIFALSIFIKOVANI LEKOVIBEZBEDNOST LEKOVAPRIJAVLJIVANJE NEŽELJENIH DEJSTAVA I DRUGA PITANJA O NAŠIM PROIZVODIMAKVALITET PROIZVODAISTRAŽIVANJE I RAZVOJRAZVOJ NOVIH LEKOVARAZVOJNA LINIJA KOMPANIJE PFIZERKLINIČKA ISPITIVANJA