Fokusirani smo na šest ključnih područja u kojima imamo najbolje mogućnosti za razvoj jedinstvenih lekova za preko potrebne terapije.

Antiinfektivi su lekovi poput antibiotika, antimikotika i antivirusnih lekova koji se koriste za lečenje ili sprečavanje infekcija izazvanih bakterijama, gljivicama i virusima.¹

Od 1940. godine, kada je Pfizer prvi započeo serijsku proizvodnju penicilina, aktivno učestvujemo u otkrivanju i razvoju lekova za lečenje infekcija, kao i vakcina koje se koriste za njihovu prevenciju.²

Proizvodimo više od 80 antiinfektiva i vakcina i nastavljamo sa ispitivanjem mogućnosti širenja istraživačke i razvojne linije, kako bismo odgovorili na medicinske potrebe pacijenata i zdravstvenih radnika koje se neprekidno menjaju.² Deo ovog procesa je i rešavanje problema otpornosti mikroorganizama (npr. bakterija) na antimikrobne lekove. Otpornost mikroorganizama koji uzrokuju infekcije, predstavlja način njihovog preživljavanja i pored primene leka, koji bi kod osetljivih mikroorganizama doveo do njihove smrti ili zaustavio njihov rast.³

Zapaljenje je biološki odgovor na potencijalnu opasnost ili oštećenje organa u telu. Međutim, kod autoimunih bolesti poput reumatoidnog artritisa, ulceroznog kolitisa i mnogih drugih dolazi do poremećaja funkcije imunog sistema, pa on počne da napada svoje sopstvene organe.⁴

Te bolesti mogu da budu bolne i onesposobljavajuće i da uveliko naruše kvalitet života pacijenta, a mnoge od njih se ne mogu dobro kontrolisati postojećim terapijama koje omogućavaju samo ublažavanje simptoma.⁵

Naši naučnici su fokusirani na neispunjene potrebe pacijenata u tri specifične oblasti: reumatologiji, gastroenterologiji i medicinskoj dermatologiji. Kratkoročni cilj naših inovacija je da omogućimo pacijentima da ostvare svoj potencijal tokom remisije zahvaljujući novim imunosupresivnim lekovima, dok je naš dugoročni cilj bolje razumevanje kako podstaći obnavljanje imunog sistema i zdravlja tkiva.

Na području interne medicine naši naučnici se fokusiraju na otkrivanje i razvoj terapija za lečenje metaboličkih bolesti, kardiovaskularnih rizika, šećerne bolesti, kaheksije, nealkoholnog steatohepatitisa (NASH) i masne jetre.

Tokom proteklih nekoliko decenija smrtnost od kardiovaskularnih bolesti značajno se smanjila, prvenstveno zahvaljujući manjoj učestalosti pušenja i modernoj nauci koja je iznedrila efikasne terapije za visok krvni pritisak i povišen holesterol.⁶ Uprkos tome, kardiovaskularne bolesti i dalje su vodeći uzrok smrti u svetu.⁷

Smatramo da je za rešavanje tog problema potreban sveobuhvatan program koji bi obuhvatio bolesti kardiovaskularnog sistema, ali i njihove osnovne uzroke, uključujući gojaznost i metaboličke bolesti.⁶

Već više od 50 godina Pfizer predvodi put i iz temelja menja način zbrinjavanja kardiovaskularnih rizika razvojem preko potrebnih terapija za pacijente.

Danas je Pfizer fokusiran na istraživanje potencijalnih terapija koje bi lečile ne samo srce, već i metaboličke poremećaje koji povećavaju verovatnoću razvoja kardiovaskularnih bolesti. To uključuje potencijalne terapije s preciznijim ciljanim delovanjem, kao i moguće kombinacije dva ili više lekova, koje bi pacijentima mogle da donesu dodatne koristi.

Naši istraživački projekti u ranoj fazi usmereni su na nove oblasti u istraživanju kardiovaskularnih bolesti, kao što su kontrola poremećaja ishrane, šećerna bolest tipa 2 i čuvanje glukoze u mišićima i nealkoholna masna jetra i nealkoholni steatohepatitis.

Rak je i dalje jedan od najvećih izazova u zdravstvu, koji s vremenom postaje sve veći.⁸ Procenjuje se da je 2018. godine 17 miliona ljudi u svetu obolelo, a njih 9,6 miliona preminulo od raka. Očekuje se da će do 2040. godine zbog rastuće populacije i starenja stanovništva taj globalni teret da poraste na 27,5 miliona novih slučajeva raka godišnje.⁹

Rak ili karcinom je bolest s mnogo lica i danas postoji više od 100 različitih vrsta karcinoma čija se biologija neprekidno menja, zbog čega je ta bolest među onima koje se najteže leče.¹⁰

Stoga Pfizer razvija terapije koje su jednako raznolike kao i sama bolest. Iako su tradicionalne metode borbe protiv raka, hemoterapije i zračenja, i dalje važne terapijske opcije za pacijente i lekare, naši naučnici rade na otkrivanju novih pristupa lečenju koji bi omogućili precizniju i efikasniju borbu protiv ćelija raka. Fokusirani na najrevolucionarnija naučna dostignuća i vođeni hitnom potrebom za novom generacijom lekova protiv raka koji bi promenili živote pacijenata, radimo na razvoju što preciznijih i sofisticiranijih ciljanih terapija koje bi mogle istinski preobraziti živote pacijenata.

Procenjuje se da danas u svetu postoji 10000 različitih retkih bolesti, ali njihov broj se neprekidno povećava.¹¹ Premda se svaka od tih bolesti pojedinačno javlja retko, zajedno su česte i pogađaju približno 6 - 8% stanovnika Evrope.¹² Zato, čak i ako ne poznajete nikoga ko boluje od takve bolesti, verovatno biste kroz razgovor s drugima vrlo brzo uvideli da i u Vašoj okolini ima obolelih.

Tokom prošle decenije naučna dostignuća su omogućila bolje razumevanje retkih bolesti i njihovih osnovnih uzroka, što je omogućilo razvoj različitih terapijskih opcija. Međutim, trenutno su dostupne terapije za samo 5% retkih bolesti. Ta neispunjena zdravstvena potreba je podstakla Odsek za retke bolesti kompanije Pfizer da hitno pronađe nove pristupe lečenju koji bi mogli da promene živote pacijenata.¹¹

Nakon rigorozne analize neispunjenih potreba pacijenata, naučnih dostignuća i održivosti oblasti retkih bolesti fokusirali smo se na sledeće: hematologiju, neurologiju, amiloidozu, pulmologiju, endokrinologiju i nefrologiju. Prvenstveno smo usmereni na unapređenje mogućnosti genske terapije, s obzirom na to da je 80% retkih bolesti uzrokovano genskim mutacijama.¹¹ Smatramo da bi genska terapija mogla da značajno poboljša živote miliona ljudi koji boluju od retkih bolesti i ponosni smo na činjenicu da smo predvodnici u toj oblasti. Istražujemo visoko specijalizovane, potencijalno jednokratne genske terapije i pritom koristimo vektore posebno oblikovane na osnovu adeno-asociranih virusa za prenos terapije u ciljne ćelije radi vraćanja normalne funkcije obolelim tkivima i organima.

Kod retkih bolesti pravi stručnjaci su sami pacijenti i zbog toga ih slušamo, učimo od njih i blisko sarađujemo s njima u svakoj fazi - od istraživanja i razvoja do primene terapije. Svaka strategija i svaka odluka se donose vodeći računa o pacijentu.

Vakcina je jedno od najvećih zdravstvenih dostignuća svih vremena jer omogućava kontrolu i potpuno ili skoro potpuno iskorenjivanje mnogobrojnih zaraznih bolesti koje su nekad bile vrlo rasprostranjene i često smrtonosne, a pritom omogućavaju i ostvarivanje širih društvenih i ekonomskih koristi.¹³
Pfizer ima bogato iskustvo u istraživanju i razvoju vakcina.¹⁴ Već godinama igramo ključnu ulogu u potpunom ili skoro potpunom iskorenjivanju smrtonosnih zaraznih bolesti poput malih boginja i dečje paralize širom sveta. Razvili smo inovativnu vakcinu za sprečavanje bakterijskih infekcija uzrokovanih S. pneumoniae.

Međutim, naš posao nije gotov jer postoji još puno zaraznih bolesti koje predstavljaju veliku neispunjenu potrebu. Ovo je uzbudljivo vreme za istraživanje i razvoj vakcina jer naučna dostignuća, tehnološki napreci i regulatorni procesi prave put za inovativne vakcine.
U istraživanju i razvoju vakcina fokusirani smo na tri oblasti: rešavanje problema zaraznih bolesti koje imaju velik zdravstveni uticaj, širenje korisnih dejstava vakcinacije trudnica i istraživanje vakcina protiv raka.

Ove su informacije namenjene isključivo za opšte edukativne i informativne svrhe i ne mogu da zamene preporuke lekara ili nekog drugog kvalifikovanog zdravstvenog radnika.

1. Anti-infectives. Dostupno na: https://www.drugs.com/drug-class/anti-infectives.html. Pristupljeno: 23. 08. 2022.

2. Pfizer 2018 Annual Review. Dostupno na: https://www.pfizer.com/files/investors/financial_reports/annual_reports/2018/assets/pdf/pfizer-2018-annual-review.pdf. Pristupljeno: 23. 08. 2022.

3. WHO. Antimicrobial resistance. Dostupno na: https://www.who.int/antimicrobial-resistance/en/. Pristupljeno: 23. 08. 2022.

4. Institute for Quality and Efficiency in Health Care. What is an inflammation? Dostupno na: https://www.informedhealth.org/what-is-an-inflammation.2137.en.html. Pristupljeno: 23. 08. 2022.

5. Watson S. Autoimmune Diseases: Types, Symptoms, Causes, and more. Dostupno na: https://www.healthline.com/health/autoimmune-disorders. Pristupljeno: 23. 08. 2022.

6. Mensah GA, Wei GS, Sorlie PD, et al. Decline in Cardiovascular Mortality: Possible Causes and Implications. Circ Res. 2017;120(2):366-380.

7. WHO. Cardiovascular diseases (CVDs). Dostupno na: https://www.who.int/en/news-room/fact-sheets/detail/cardiovascular-diseases-%28cvds%29. Pristupljeno: 23. 08. 2022.

8. WHO, Cancer Fact Sheet. Dostupno na:https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/cancer. Pristupljeno: 23. 08. 2022.

9. Cancer Research UK. Worldwide cancer statistics. Dostupno na: https://www.cancerresearchuk.org/health-professional/cancer-statistics/worldwide-cancer#heading-Zero. Pristupljeno: 23. 08. 2022.

10. National Cancer Institute. What is Cancer? Dostupno na: https://www.cancer.gov/about-cancer/understanding/what-is-cancer. Pristupljeno: 23. 08. 2022.

11. Global Genes. RareDiseaseFacts. Dostupno na:https://globalgenes.org/rare-disease-facts. Pristupljeno: 23. 08. 2022.

12. NGO Committee for Rare Diseases. Dostupno na: https://www.ngocommitteerarediseases.org. Pristupljeno: 23. 08. 2022.

13. Gavi, The Vaccine Alliance. Value of vaccination. Dostupno na: https://www.gavi.org/about/value/. Pristupljeno: 23. 08. 2022.

14. Pfizer Pipeline. Pfizer Data on file. 1. 11. 2022.